Radek Sikorski: Verujem da EU i NATO osećaju zamor od širenja

LONDON – Ministar spoljnih poslova Poljske Radek Sikorski, koji važi za jednog od glavnih kandidata za budućeg generalnog sekretara NATO, ocenio je da u ovom trenutku ne postoji volja za prijem Ukrajine i Gruzije u tu organizaciju.

„Trenutno postoji volja da se ove dve zemlje podstaknu na reformu. Ali verujem da EU i NATO osećaju zamor od širenja”, rekao je Sikorski u intervjuu londonskom „Dejli telegrafu”.

Sikorski je, međutim, demantovao da je razlog za takav stav protivljenje Rusije članstvu Ukrajine i Gruzije u NATO.

„Rusija nije povećala kredibilitet u proteklih šest meseci. Sovjetski Savez nikada nije prekinuo isporuke gasa zapadnoj Evropi”, rekao je on.

Sikorski je rekao da NATO u svakom slučaju treba da održi konsenzus o budućem prijemu Gruzije i Ukrajine, postignut na samitu u Bukureštu aprila prošle godine, ali je napomenuo da je širenje „teže u vreme recesije”.

Na pitanje da prokomentariše svoju eventualnu kandidaturu za šefa NATO, Sikorski je odgovorio da je „polaskan ovakvim nagoveštajima jer razmišljanje o njegovom postavljenju ukazuje da je Poljska sada redovna članica koja je dala vredan doprinos NATO”.

Sikorski je 1982. godine pobegao iz komunističke Poljske i dobio azil u Britaniji. Završio je Oksford i dobio britansko državljanstvo, koje je zadržao dok nije postao ministar spoljnih poslova Poljske 2007. godine, naveo je britanski dnevnik.

Tokom osamdesetih bio je dopisnik „Sandej telegrafa” iz Avganistana u vreme sovjetske okupacije, što mu, kako navodi list, daje jedinstvenu kvalifikaciju da bude na čelu NATO, koji trenutno ima 55.000 vojnika u toj zemlji.

„Dejli telegraf” je u odvojenom uvodniku snažno podržao kandidaturu Sikorskog, predstavljajući ga kako vodećeg kandidata za sledećeg generalnog sekretara NATO, koji bi trebalo da bude izabran na samitu u aprilu povodom 60. godišnjice od osnivanja Severnoatlantske alijanse.

Prema oceni londonskog dnevnika, Sikorskog treba izabrati ne samo zbog njegovih zasluga, već i kao svojevrsno priznanje Poljskoj, koju su pre 70 godina Nemačka i Rusija „izbrisale sa mape”.

(Tanjug)